Предбожићна

Предбожићна

Падни, снеже; падни, снеже;

Без тебе је празна зима;

Падни, снеже, барем сада

О божићним празницима.

Покри сваку црну пегу,

Застри сваку нашу брљу,

Сузби крила вранам’ нашим’,

Уз пут стреси коју крљу.

Падни, снеже; падни, снеже,

По градови и по сели,

Нек’ се нашем сузном оку,

Нек’ се Божић барем бели.

Падни, снеже; падни, снеже,

И завеј нам странпутице;

Падни, снеже, нек’ занеме

Телеграфске ситне жице.

Падни, снеже; падни, снеже,

Па расхлади пламен жêсти,

Пламен који није никô

Ни из ума ни из свести.

Падај, снеже, два три дана

И застри нам трулеж цео,

Нека нашем искушењу

Нек’ бар Божић буде бео!

Ох, Божић је празник мира.

Падај, снеже, падај с неба:

Сад нек нам се барем чини

Као да смо — какви треба.

»Стармали« 1888.

a