Поздрав Николи Тесли

Поздрав Николи Тесли

при доласку му у Београд 1893.

Не знам шта је, је л’ суштина

Ил’ то чини само мисô —

Чим смо чули: долазиш нам,

Одмах си нас електрисô.

На што жице спроводнице!

Електрика јури широм,

Ваздухом ће бити споја

(После можда и етиром).

Стоји стабло, стоји Српство,

Мајка сваком листу — сину;

Најсвежији лист му трепну

Па одлете у даљину.

Ти нам, Тесла, ти врличе,

Оде летом јаче струје

У далеку Колумбију

Да ти умље колумбује.

И ти, Тесла, у коме се

Исполинске мисли роје,

Тебе враћа неодоље

Да пољубиш стабло своје.

Љубни стабло, Дојчине му,

Сисни дојку, сине врли:

Свака грана српског стабла

Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас срећан,

Рукујућ’ се српском диком,

И открива срце своје

Пред Србином велебником.

Ну ти мораш опет натраг

— Састанак нам кратко траја —

Ал’ топлоту носи собом

Братинскога загрљаја.

Остварена ј’ мисô твоја,

Мисô дивна и голема:

Међу нама биће везе,

А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи

Сваку жилу својег стабла,

Спајаће нас електрика

— Електрика наших срцâ —

И без жице и без кáбла.