четвртак, 02. јануар 2014.

Поздрав Николи Тесли



Поздрав Николи Тесли
при доласку му у Београд 1893.

Не знам шта је, је л’ суштина
Ил’ то чини само мисô —
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрисô.

На што жице спроводнице!
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).

Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу — сину;
Најсвежији лист му трепну
Па одлете у даљину.

Ти нам, Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију
Да ти умље колумбује.

И ти, Тесла, у коме се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље
Да пољубиш стабло своје.

Љубни стабло, Дојчине му,
Сисни дојку, сине врли:
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас срећан,
Рукујућ’ се српском диком,
И открива срце своје
Пред Србином велебником.

Ну ти мораш опет натраг
— Састанак нам кратко траја —
Ал’ топлоту носи собом
Братинскога загрљаја.

Остварена ј’ мисô твоја,
Мисô дивна и голема:
Међу нама биће везе,
А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу својег стабла,
Спајаће нас електрика
— Електрика наших срцâ —
И без жице и без кáбла.


Нема коментара:

Постави коментар