Химна Текелијиних питомаца
своме добротвору
На небу си, света душо,
Текелијо Саво!
Тамо очи подижемо
Кад је небо мутно,
Кад је небо плаво.
И кад срце у дну стрепи
Твој нас наук крепи.
Нас облећу твоје душе
Зраци богодани
Кад смо братски загрљени
И на правом путу
Врли и ваљани.
Ти нам шириш крила нади,
Оче Срба млади’!
Ко те не би диком звао,
Славу ти одавô!
Ко се не би заносио
Блеском духа твога,
Текелијо Саво!
Буди јава твојих снова
Од твојих синова!
Нема коментара:
Постави коментар