четвртак, 2. јануар 2014.

О заручењу кнегињице Стане


О заручењу кнегињице Стане

Стижу гласи дивна звука,
Сипајући кругом блеске;
Весело се груди шире,
Груди српске, свесловенске.

Две се руке руковале
У топлоти виших зрака, —
Једна рука женска, нежна,
Друга рука мушка, јака.

Ал’ кроз руку женску, нежну
Црногорска крвца бије, —
Мушка, јака рука пуна ј’
Руске крви најнежније.

Верио се соко руски
Са србињском соколицом,
Верио се Петар кнеже
С кнегињицом са Милицом.

Њине руке руковане
Пред очи нам стижу амо;
Топли стисак ових руку
Срцем, душом осећамо.

У нама се радост буди —
Као да је већем јава
Што те руке руковане,
Што тај стисак обећава.

Срећни били, заручници!
Срећан данак што вас спаја
И чаробом песме ствара
Од најдубљих уздисаја.


»Стармали« 1889.


Нема коментара:

Постави коментар