О заручењу кнегињице Стане

О заручењу кнегињице Стане

Стижу гласи дивна звука,

Сипајући кругом блеске;

Весело се груди шире,

Груди српске, свесловенске.

Две се руке руковале

У топлоти виших зрака, —

Једна рука женска, нежна,

Друга рука мушка, јака.

Ал’ кроз руку женску, нежну

Црногорска крвца бије, —

Мушка, јака рука пуна ј’

Руске крви најнежније.

Верио се соко руски

Са србињском соколицом,

Верио се Петар кнеже

С кнегињицом са Милицом.

Њине руке руковане

Пред очи нам стижу амо;

Топли стисак ових руку

Срцем, душом осећамо.

У нама се радост буди —

Као да је већем јава

Што те руке руковане,

Што тај стисак обећава.

Срећни били, заручници!

Срећан данак што вас спаја

И чаробом песме ствара

Од најдубљих уздисаја.

»Стармали« 1889.