Дарвин
Снагом ума богодана
И задахом духа веља
Потресô је, заљуљô је
Море мисли из темеља.
Таласи ће ови расти,
Век ће веку да их прати:
Зато Дарвин није умро
Нит’ ће с’ икад мртвим звати.
Нит’ је његов дух у тима
Што кад мраз ил’ олуј спазе
Као деца бесомучна
На Бога се горе плазе.
»Стармали«
1882.
Нема коментара:
Постави коментар