Песма о пићу

Јован Јовановић Змај

ПЕСМА О ПИЋУ

Ко год само пити мари, повода ће лако наћи;

Та пије се на свечари — а пије се и на даћи.

Један пије да не заспи — други вином санак хита;

Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита.

Пије с’ после масних јела — ал’ и онда кад се пости.

Један пије што је снажан, други пије због слабости.

Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади.

Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади.

Један пије јер је богат, други пије јер је дужан.

Један пије јер је весô, други пије јер је тужан.

Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће;

Једни пију рад дружине, други пију због самоће.

Било јутро, подне, вече — вино вели: сад је доба.

Један пије јер га знаде, други пије да га проба.

Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе.

Газда пије: његово је — а гост пије јер је туђе.

У крчму се лако ступи — за пиће је увек згода, —

Један пије кад што купи, други пије кад што прода.

Пију мудри, пију луде — та пије се на све стране.

Један пије јер га нуде, други пије јер му бране.

Мирски људи, оци свети, свако нађе што да слави.

Један пије кад се сети, други кад се заборави.

На послове друге врсте теже с’ креће наша нога —

Ал’ за пиће увек биће и титула и разлога.