Спасена је

Спасена је

Ех, радуј се, Црна Горо,

Ти што за страх ниси знала,

Сад си стрепом задрхтала, —

Ал’ је добар Бог.

Из страха ти радост ниче.

Над Миленом звезда сјаје,

Спасена је, спасена је

Мајка рода твог!

Ех, радуј се, Светли Кнеже!

Црно ти је небо било;

Ево сад се разведрило,

Враћа ти се свет.

Ех, радуј се, Петре стари,

С унуцима, с унукама,

Пред вама се не пролама

Страшни амбис, клет.

Ех, радуј се, радуј и ти,

Црногорска мајко мила,

Што нас ниси ојадила,

Што те воли спас;

Што се здрављем твојим враћа

Нова зрака стара нада

И у старе и у младе,

У све, у све нас.

И опет ће, и дуго ће

Над висином Црне Горе

Као сунце одозгоре

Сјати мајчин сјај.

Сегло небо, ал’ се трже;

Шта би срца, шта би стене

Без Милене узор-жене?

— Јаук, лелек, вâј.

Радост ова спасоносна

Нема краја, међе нема,

Радост ова преголема

Свем је Српству дар.

И где год је српских груди,

Из њих тамјан Богу стиже:

Нега пали, њега диже

Нераздељен жар.