Михаил
Јовов Почек
Та не боли
цвеће
Кад са
грана пане,
Већ на тужној
грани
Остану тек
ране.
Не умире
поток
Кад отече
даље,
Већ корито
тужно
Суши се и
таје.
Кад долети
тица
У висину
с’ вине,
Али тужно
гњездо
У самоћи
гине!....
Глас
Црногорца 29-III-1887
Нема коментара:
Постави коментар