Српска Молитва
Кад се Србин богу моли ?
Не кад скрсти руке двије,
Већ кад бије и кад падне,
А из срца крв му лије.
Укрсте л’ се бојни мачи,
То су крсти Срб јyнаку,
У том крсту вера лежи,
“Победите у том знаку!”
Кад и мрва муке, страха,
У пламену истопи се,
Кад у духу гром-јунака
Једна вера хиљади се.
Кад бранећи најсветије
Божје даре, мријет воли,
Љуто с’ бори, клоне, клекне —
Тад се Србин богу моли.
Где се Србин богу моли ?
Где разгања сунце таму,
Сјајућ’ с неба у слободи,
У највећем божјем храму.
Над гробов’ма мученика,
Где светећи своје мртве,
Слогом перућ’ старе грехе,
Газећ’ враге ваља жртве.
На бојишту, светом месту,
Које силна крвца поли,
Из које се тамјан диже,
Ту се Србин богу моли.
За шта с Србин богу моли?
Он не моли ништа много!
Једно жели, једно иште,
Шта би друго искат’ мог’о !
У обрану своје среће
Да га Бoжe дoнде штити,
До год може, док је вредан,
Док је кадар Србин бити.
Ако чује ове молбе ?
Чује, прашта, прима боже,
Јербо знаде да друкчије
Молити се Срб не може.
